уторак, 01. март 2016.

Nada Petrović / Koprivnjak i losion od koprive...




Koprivnjak i losion od koprive...


Godinama sam posmatrala kako se starice udaraju strukovima koprive po vratnom i krsnom delu kičme, po kolenima i skočnim zglobovima... „Ovo ti je, dete, zdravlje, od ovoga beži i reuma i kostobolja... Kopriva je majka čoveku međ biljkama“, govorile su, a mene je, čini mi se,  čak i pogled na žaru boleo i ne samo to, sa užasom se i dana danas budim kada sanjam da me guraju u klasalu koprivu, dva pedlja višlju nego što sam i ja sama... Sećanja se vraćaju u noćnim morama, ali to je neka druga priča...

Danas, dok sam bila u šetnji kroz šumu, setila sam se večere koju je majka ponekad spremala dok sam dete bila... Ni tada ni kasnije nikada nisam zgotovila ništa slično... Ne sećam se ukusa kakav je bio, ako se ne varam nikada nisam ni probala to zelenilo u proji, a i proju nisam baš nešto volela sem udrobljenu u mleko i to retko...


Pomalo sam smešna sama sebi kako zaboravljam da sam alergična na koprive, dok berem  tananom rukavicom i malo malo pa trljam ožarene prste, kao da perem ruke... Još smešnija sam sada dok spremam koprivnjak... Red smese za projanicu, red uprženog luka i probarene, pa usitnjene koprive izmešane sa sirom koji je stajao u čabrici sa paprikom somborkom i domaćim jajima, pa opet red smese za projanicu...


Prva kopriva ove godine na život i na zdravlje, opet da pomenem reči starih, koje su skoro zaboravljene... Usput se podsećam recepta za losion od koprive koji sam kao dete čula, gde se stavi šaka koprive, pola litra vode ( najbolje je kišnica) i četvrt litra jabukovog sirćeta ( od jabuke divljake ili kolačare, najbolje)... Provri se voda, preliju se koprive, ostavi tako da se ohladi... Iscedi se čaj od koprive, doda sirće i stavi u flašu umotanu, da svetlost do tečnosti ne dopire... Nakon svakog pranja kosu isprati i usput teme masirati...  Ovakva uputstva sam slušala od baba Cole koja je umrla sa oreolom kika oko glave u valjanim godinama ( tada mi je rekla da nikada ne smem da kažem, kada je se setim, da je starost dočekala)... Možda se ovog losiona ne bih ni setila da pre neki dan nisam srela ženu srednjih godina koja je nakon izlaska od frizera, izgledala kao da ima proređenu mahovinu na glavi... Jes vala, nekada davno su travke pomagale, lečile, hranile, od bolesti branile, a sada... Eh sada, opet je to neka druga priča...

                                                                           Nada Petrović




Нема коментара:

Постави коментар