уторак, 08. март 2016.

Nada Petrović / Delić rukopisa



Osmomartovska premijera... 

Delić rukopisa koji sam danas završila...




Jedna od najkupovanijih votki  je Beločka... Na flaši veverica... Kada se pogleda sa druge strane, kroz belu tečnost, opet veverica, ali posmatrana otpozadi, sa podignutim repom... Govorili su da čovek nije pijan sve dok može Beločki da raspozna gde joj je dupe, a gde glava...
Pili su je oni koji su imali male satnice i oni koji su mnogo para za votku davali... Ponekad bi je uzeli i neki koji na alkohol nisu navikli i sutradan bi se pravdali saplićući jezikom: „Nisam, majke mi... Samo jednu...“
A Beločka umiljata... Oni koji su je jednom pogledali često su joj se vraćali... I flašu okretali... I smejali se... Nakon svake sledeće čaše sve više su se smejali...
E pa baš tu Beločku sam i ja kupila... Evo gde perem noge njome stežući usne da ne vrištim od bola... Posle toga, čim se osuše tabani, mažem onom kremom protiv gljivica koju sam donela... Pokušavam da spavam sa čarapama, a ispod čarapa krpe od pamučne karirane bluze koju sam iscepala, natopljene votkom... Preko čarapa kesa, preko kese još jedne čarape... Oko ponoći sve to skinem i tek tad malo zaspim...
   

                                                                 Nada Petrović





Нема коментара:

Постави коментар