Nada Petrović / Čim se opametim biću zombi

Čim se opametim biću zombi

Dok su drugi živeli ja sam pisala o životu... Provodila sam sate nad rukopisima... Umela da otkidam od sna, od hrane, od izlazaka... Odrekla sam se svega čega sam se mogla odreći da bi mi ostalo sat ili dva za kućenja reči... I šta?... Ništa... Odustajem danas i sada... Nemam više snage ni za jedno jedino slovo...

Žuta minuta, reći će neko... Crna tačka beskraja, dobaciće drugi... Nije te opet uhvatilo da spaljuješ svoje rukopise, pitaće oni koji me znaju... A ja?... Pa ništa... Ćutaću... Nemam više snage ni za razgovor...

Da... Umorna sam da lutam tunelom iz koga izlaz ne vidim... Umorna od udaranja u zidove... Od dozivanja gde se niko ne odaziva... Nemam više snage ni da umor opišem...

Odlučila sam... Počeću da zaboravljam slova... Na isti način na kojih sam ih učila, ali obrnutim redosledom... Da iz pamćenja brišem knjige pročitane... Lekcije naučene...  Formule zapamćene...

Našla sam novu zanimaciju... To je to... Sedeti ispred televizora i gledati serije, rijalitije, slušati kako nam sve ide podmazano, kao po loju... Nadam se da ću uspeti, da nije teško izbrisati osećanja, postati prazna tabla,  doći u fazu apsolutne praznine... Dostići cilj... Postati i opstati kao zombi... Jes vala.... Čim se opametim biću zombi ...

                                                                           N. Petrović