Бунари без жедника...
У ове суморне дане
најжалије ми је кад видим запуштене бунаре на окућницама, зарасле у шибље и драч... Вратила и кофе
скинуте, камен са прилазне стазе однет на неко друго место или га маховина
сахранила... Само сантрач који се круни открива тајну да су ту некад живели
људи и тим бетонским прстеном бранили
деци и стоци да не коракну на погрешну стану... Некад су крај тих бунара биле
дрвене клупице на које су се тестије остављале док би домаћица погледом
додиривала огледало воде... Годинама уназад ти бунари не виде лице чак ни
успутника ни жедника, једино кроз грање облаке и понеки зрачак сунца...
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар