Nada Petrović / Evoluciona nepravda

Evoluciona nepravda

Donosi se zakon kojim se reguliše KAŽNJAVANJE za prekršaj ostavljanja dečijih kolica ili bicikle u zajedničkim prostorijama... Znači, ako živite na četvrtom spratu, u zgradi gde ne postoji lift, niti podrum, a vala ni vešernica, imaćete velike šanse da dobijete rešenje u kom piše da platite 50000 dinara zato što kolicima ugrožavate prostor...

A sad pretpostavka... Majka ste dvoje dece, jedno ima 5 godina drugo 15 meseci, treba da odete za hleb i mleko ili da izađete u parkić... I sve bi bilo u redu da niste, čim ste izašli napolje shvatili da je malo svežije nego što vam se učinilo dok ste zagledali kroz prozor svog stana, da je potrebna i jaknica ( sve je ovo kao primer) i šta ćete i kako ćete nego da ostavite dečija kolica u hodnik prizemlja ( i rizikujete da ih neko ukrade) , zato što nemate snage da ih uzvučete do stana, pa i maločas ste ih jedva spustili tih 75 -80 stepenika, a i jutros ste prošli dva puta istim putem, znači još 160 komada čela i gazišta...

Ajd da pokušamo da zamislimo ženu koja nosi jedno dete, a drugo vodi, koja je usput naprtila torbicu sa dečijim potrepštinama, svoju tašnu, bar jednu kesu sa namirnicama koje je usput kupila i preko svega toga dečija kolica... Znači, manje više teret od 40ak kilograma gore dole stepenicama a da ne govorimo o gabaritu i to što je evoluciona nepravda napravljena ženama pa imaju samo dve ruke (kolica su teška 12-15 kg; dete 15ak kilograma)...

Ovde odustajem da pišem dalje... Nemam snage... 

                                                   Nada Petrović

http://www.bebac.com/vesti/kome-u-srbji-smetaju-decija-kolica

                      Božica Mahalakshmi... Fotografija sa neta... 

Nada Petrović / Belica i Crnica

Belica i Crnica

„Da se ne zaboravi“, takav komentar najčešće čujem ili vidim kada se spomenu zlodela prema našem narodu... A postoji ono o čemu nismo u školama učili, što smo saznali tek usput i slučajno... Jedan od primera je to što je reka Belica promenila ime u Crnicu nakon što su Turci pobili svatove i u reku ih pobacali... Tragom te informacije pronađoh da u neposrednoj blizini postoje 15ak crkvišta i ruševine grada Petrusa... A o Petrusu pročitah sledeće: „Poslednji istorijski podatak o tvrđavi Petrus, vezan je za 1413. godinu, kada ga je, zajedno sa većim brojem tvrđava (Koprijan, Kruševac, Markovo Kale, Soko Grad i Stalać), zauzeo Bajazitov sin Musa. Petrus je zapusteo ili nakon Musinog razaranja 1413. godine ili posle propasti srednjovekovne Srbije 1459. godine, pošto je vrlo brzo izgubila na strateškom značaju.“

Ako već gospoda odrediše da nam se naplaćuje TV čak i za kuće u kojima poslednjih nekoliko godina nije bilo potrošnje ni jedan jedini kilovat, onda ne bi bilo loše da od prikupljenog novca i snime emisije po principu Da se ne zaboravi...

                                                       Nada Petrović

http://www.opstinaparacin.info/srednjevekovni-grad-petrus.html

Nada Petrović / Tuga i Tužna Morava

 Tuga i Tužna Morava

Postoje knjige, filmovi, serije, koje u nama traju i opstaju... Pre pet godina snimljen je dokumentarni film „Tužna Morava“... Tog filma sam se setila pre dve godine kada je bila poplava, pre nekoliko dana kada su iznova poplavljena mnoga domaćinstva, ali i danas dok sam šetala bagremovom šumom, probijajući se kroz šipražje, na mestu gde su do pre dvadesetak godina postojale njive... Naime, naišla sam na plastićnu prednju masku za automobil, valjda se to tako zove... Nigde prilaznog puta za automobile, nigde reke koja bi naplavila, tornada u ovim krajevima nema da bi vetar mogao tako nešto da podigne i prenese, znači neko je iz bogtepita kojih razloga prepešačio minimum dva kilometra da bi to baš tu bacio... Nedaleko odatle, na dvadesetak koraka od potoka neko je našao za shodno da pali kablove da bi pokupio bakar... Iako je verovatno nekoliko dana prošlo od paljenja još uvek su pekle oči od kiseline ili koječega koja je izbijala iz nakvašenog pepela...

I pade mi na pamet... Kada bi one nebrojene komunalce angažovali za nalaženje svih onih koji prave divlje deponije, koji izručuju komunalni otpad u reke, koji od naše lepe domovine stvaraju smetlište u kome smo prinuđeni da živimo... Kada bi pohvatali te socio i ekološki retardirane i kazne im naplaćivali, tada bi  se imalo dovoljno para da se rečna korita očiste i još da pretekne za snimanje edukativnih filmova o reciklaži...

Kad pomenuh reciklažu, pre nekoliko dana sam pročitala da se u svetu jedna trećina skoro celokupne kupljene garderobe (jednom il’ ni jednom obučene) baci... I pitam se šta li se kod nas baca ako su se ( ovo samo kao primer) pre nekoliko dana u jednom našem gradu pobile dve žene u prodavnici polovne robe zbog jedne bluze... I vratih se filmu „Tužna Morava“ i prisetih da su najgori otpad plastične kese i flaše... Pa eto još jedne mogućnosti da se dođe do para... Plastične kese i flaše naplaćivati kao što je naplaćena Svetom Petru kajgana, pa tim novcem stimulisati one koji žele i mogu da nešto dobro urade...

Ali, da ne dužim dalje... Pogledajte i sami... Gledajte i tugujte zajedno sa tužnom Moravom...

https://www.youtube.com/watch?v=xob8CPtYpIw

                                      Nada Petrović 

PS. Fotografije su pokupljene sa neta (novimagazin)...

 U potpisu je stajalo samo:  autor MP

Nada Petrović / Sok od kupusa leči čir na želudcu

Sok od kupusa leči čir na želudcu

Postoje nekoliko melema koji su provereni u mojoj porodici... Kao mala često sam slušala da svaka biljka leči samo treba da se zna od čega i kako da se koristi...

Jedan od tih melema je i lek za čir na želudcu... Važno je samo da nije stariji od dve godine i da se bude uporan četrdesetak dana u lečenju...

Svakog jutra se tazi kupus izrenda i iscedi se sok iz njega za jednu malu šoljicu... Sada je to lako, ima sokovnika, ali ranije se seckalo, pa stezalo u gazi dok se ne sakupi dovoljno... Znači, pre doručka bar pola sata, naštinu, mala šoljica za kafu, ona koju smo ranije koristili, a ne ove koje sada koristimo i koje su u stvari za belu kafu... I to je to...

I ukratko... Sok od kupusa u  maloj šoljici svakog jutra, naštinu, bar 40 dana...  

Neki kojima sam ovo preporučila rekoše da im je pomoglo i za čir na dvanaestopalačnom crevu...

I kao dopuna, ne bi bilo loše da se dva sata minimum pre spavanja ništa ne jede, a da se pre nego što se legne popije kašika hladnoceđenog nerafinisanog maslinovog ulja... Ovo ulje pomaže kod oštećenja jednjaka, problema sa želudcom i crevima, pa čak i za probleme sa peskom u bubrezima...

Pošto kupila po to prodala, govorili su oni koji nisu znali da li nešto od rečenog deluje... Pošto znam ljude kojima je ovo pomoglo, onda je red da kažem da i drugi lek znaju, „sevap je“, govorili su stari...

PS... Znala sam jednoga kome su čirevi na želudcu i crevima dosadili pa je negde pedesetih godina prošlog veka odlučio da prekrati muke... Popio je sve lekove odjednom sa litrom rakije... Kažu da su ga našli u jarku nakon dva dana... Kada se probudio postao je svestan da su svi čirevi popucali i da ih je rakija isprala... Babe su šaputale: "Ko ima veka ima i leka", doktor hteo da ga smesti na psihijatriju, ali ono što je najvažnije nikada se nije više požalio da ga nešto boli... I nikada nikog nije našao da je tu terapiju preživeo iako su neki, kako je pričao, preživeo... I... Živeo je dovoljno dugo da bi mi ispričao... Kad kažem dovoljno dugo, ušao je u devetu deceniju života kada se od neke druge bolesti preselio preko Velike Vode...  Jes vala pričao i njemu pomoglo, ali ne bih to nikome preporučila.. 

                                     Nada Petrović

Nada Petrović / Judino i babino uvo

Judino i babino uvo

Sve pečurke su jestive samo neke jedanput, mudrost koja mi pade na pamet dok mi je sin pružao Judino uvo... Isto je bilo kada je doneo i Babino uvo.... Za to babino uvo pamtim da me je baba iz komšiluka kao dete jurila i hvatala da mi obraze namaže i usput je ponavljala: „Na život i na zdravlje“... Sada mi pomalo smešno kada shvatim da je ta baba tada imala pedeset i neku godinu, sada su to dame u najboljim godinama... Ali nisam htela o tome... Probala sam ta ušeta ( :) ) i jestiva su... Čak sam nešto pročitala ( i naučila) dok sam vagala da li da zagrizem i lično se uverim da li su jestive ili ne...

                     

        Judino uvo, šumsko uvo ili zovino oko je  lekovita pečurka koja raste na starom drveću zove. (U Kini se upotrebljava preko 1000 godina kao jestiva gljiva, a u tradicionalnoj medicini kao lekovita.)

Lekovita svojstva:

Ova gljiva ima možda najjače lekovito dejstvo na krvne sudove. Koristi se za poboljšanje protoka krvi i lečenje krvarenja iz hemoroida, materice, zatim kod krvavih stolica i dizenterije. Primenjuje se kao imunotonik, kod lečenja visokog nivoa holesterola i triglicerida, kao zaštita od radioaktivnog zračenja, a takode i kao protivuotrov kod trovanja pečurkama. Značajno je i njeno dejstvo na poboljšanje fizičke i mentalne aktivnosti.

Oprez:

Za razliku od drugih lekovitih gljiva, Judino uvo se mora koristiti u vrlo malim količinama. Dozvoljeno je 150gr svežih ili 15gr suvih nedeljno. Judino uvo ima i kontraindikacije. Ne smeju ga koristiti trudnice, dojilje i žene koje žele da zatrudne.

Recept za lečenje starih i krvarećih hemoroida:

Napraviti lekovitu pastu od suve gljive samlevene u prah i prokuvane i ohlađene vode. Staviti na čistu gazu i priviti na hemoroide. Menjati gazu sa pastom 2 puta dnevno

Recept za slatko:

Ušpinujte 1kg šećera, 2dl vode i sok od jednog limuna. Tome dodajte dve šake judinih ušiju, koje ste prethodno blanširali 5 minuta. Prokuvajte zajedno gljive i šećer još 10 minuta skidajući penu. Prekrijte vlažnom krpom dok se ne ohladi, a onda sipajte u tegle. Ovo slatko se jede samo jedna kašičica dnevno...

Napomena: Jestiva je i u potpuno prirodnom stanju. ( Probala sam je živu i nije nešto naročito... Možda zbog osećanja da sam žvakala nečije uvo... )

Babino uvo... Znam samo da je teška za želudac i da zato treba da se bude obazriv koliko se jede... Za lekovita svojstva nisam pronašla podatak iako ih verovatno ima po principu svaka biljka je lek za nešto ako se zna za šta i kako da se primeni... 

Napomena: pre korišćenja je potrebno da se ova pečurka izdinsta ili skuva...

A sada ekstrat od gljiva koji se koristi kao začin za spremanje jela... ( Ovo je samo podsetnik za aromatične pečurke, kod ovih ranoprolećnih i nisam baš neku aromu osetila)

Sitno izrezane gljive dinstamo na tihoj vatri dok ne puste svoj sok. Ovu tečnost ocedimo u posebnu posudu, a na smešu dodamo vodu i dinstamo još 15 min. Ponovo procedimo tako kao kroz sito. Tečnost pomešamo i posolimo (1l. tečnosti 2 kašičice soli). Sok se dalje kuva do gustine sirupa, zatim ga hladimo i nalivamo u sterilne flaše, koje hermetički zatvaramo. Dobro sterilisano i na hladnom može trajati i do 4 meseca, a koristi se za začin jelima (sprema se od aromatičnih gljiva).

I za kraj... Pročitajte još jednom mudrost iz prve rečenice...

                                                   Tekst i fotografije Nada Petrović

Nada Petrović / Mizoginija u novinarstvu?!!!

Mizoginija u novinarstvu?!!!

Dokle će novinari (ne svi, ali mnogi), u cilju senzacionalizma da ženu za sve i svašta okrivljuju, čak i onda kada je ta žena žrtva koja više nije međ živima?

Danas, uzeto samo kao primer, tekst objavljen u Srbijapressu... Naslov: „Policajac u Požarevcu ubio devojku službenim pištoljem“ i odmah dezinformacija jer u nastavku teksta piše da je ubio bivšu devojku... Ali to mi je manje čudno od onoga što dalje čitam: „Nesrećna devojka sedela je na mestu suvozača u “opelu”. U kolima je bio i njen novi dečko, zbog koga je ostavila D.S“...

Znači ona je kriva zato što je ostavila jednog pa otišla drugom? Znači ona je kriva zato što je ostavila nekog ko je spreman da potegne pištolj i da je ubije? Znači ona je kriva? Znači kriva je žrtva, a ne dželat, a to što je najčešće žena žrtva ma kakve to veze ima... Kriva je!!!

http://srbijapress.com/policajac-u-pozarevcu-ubio-devojku-sluzbenim-pistoljem/

                     Nada Petrović

                      Fotografija uzeta sa neta... Nema ime autora... 

Nada Petrović / Zemlja se pomakla...

                         Zemlja se pomakla??!!!??... 

Prozori na spavaćoj sobi su okrenuti istoku... Tridesetak godina  se budim zagledana u brdo sa desne strane... Orjentir je najvišlje drvo... Ono isto drvo koje mi je svakog proleća skrivalo prve  zrake sunca na obzorju... Pre tri godine, nekako u ovo vreme, probudila sam se pre svitanja i  čekala ga... Desetak minuta nakon trećih petlova iskoči užarena lopta... Ali, stoooj... Nešto ovde nije ko što je bilo, pomislila sam... Ili se sunce ili drvo pomerilo, rekoh prijateljici kada smo se videle... „ Ajd sad i ti kreni sa teorijom zavere“, ona tada promrmlja...  Nekoliko puta sam pokušala da to isto kažem drugarima, ali uzalud... Zaćutala sam onog trenutka kada mi je jedan od njih šapnuo da prestanem o takvim stvarima pre nego što mi mašnicu na beloj haljini ne učvore na leđima...

Jutros, uz prvu kafu, čitam o zapažanju Eskima i njihovim rečima: ‘Ljudi, Zemlja se pomaknula! Sunce ne izlazi na istoj strani kao prije! Nešto se događa s planetom!’... Verovatno bih preko ove objave prešla, sa osmehom i komentarom da papir trpi sve i svašta, da se ne setih svitanja u kojima sam slične misli imala... A bila sam zaboravila, kao što se većina stvari zaboravlja...

I šta sad?...  Ništa... Odoh da pristavim još jednu kafu...

                                           Nada Petrović

http://www.dnevno.hr/vijesti/svijet/zastrasujuc-alarm-eskima-ljudi-zemlja-se-pomaknula-sunce-ne-izlazi-na-istoj-strani-kao-prije-nesto-se-dogada-s-planetom-802618