Нада Петровић : УКЛЕТИ

Уклети

Сустиже клетва као чума

широким откосом коси из рамена,

одбацује пуно класје у увратине,

слаже труло и празно на крстине,

ређа трињу око жижљивог стожера,

око вешала на којима вијори испрана застава

која памти заклетве и кривоклетства,

а под јарболом деца мрморе,

нема ко да их научи језику прадедова,

тишине ко стрвинари одасвуд долећу

и кидају језике онима који би да проговоре.

                                        Нада Петровић

Фотографија...Новембар 2015.

Нада Петровић : Било би ми лакше...

***

Било би ми лакше да смо се посвађали,

да сам ти стреле бацила у вир,

струну лука покидала,

да си ми рекао све оне речи

које сам већ чула

и због чијих сам неправди

стајала уза зид спремна за стрељање,

без повеза на очима.

Али ја нисам рођена да ми буде лако,

живот је лепљива мочвара

кроз коју се све теже пробијам

док ми сенка затрпава трагове

Нисам од оних које загризу ремен

и отпљуну огризак заједно са јауком,

који се прилепи као скорели завој

и који траже самилост...

Моја бол у мени, незарасли чир,

чекала је игнорисање да би набубрела

и сазрела до прснућа...

Можда ће ти бити лакше ако сазнаш

да вадим циглу по циглу из зидова

који су некада били кућа у којој сам чекала

да проговориш...

                                                    Нада Петровић

                                         Фотографија Наде Петровић