Nada Petrović / Gaćnjik iliti učkur....

Gaćnjik iliti učkur....

Koje li će ovo čudo da se desi, pitam se, dok gledam kako Persa uzbrdo zamiče... Pozva je da svrati, da se odmori, da progovori koju... Al’ ona ni da čuje... Reče mi samo nekoliko reči pa ode...A ja ni da maknem... Stojim i gledam kako za krivinu zamiče... A evo što... Od reči do reč ovo mi reče :„Uhhhhh........Šta će još mene da snađe... To se pitam od kad sam iz postelju ripila... Opet sam ga sanjala... Kao, on došo i lego, do zida, tamo gde grbinu okrećem... Dlanovi mu ko lopari pa me poklopili sa svake strane... I ne bi mu dosta, no mi prvo slabinu sa kolena podupro, a posle ih maknuo i tu stavio onu njegovu sramotu... I dakće ko žedno kuče... A što dakćeš, pitam se, pa juče sam na groblje bila i sve što ti treba ostavila i podelila... I kofu vode sam ti ko Šarulji uz krstaču ostavila... Jes da je kofa očukana, da se skinuo gleđosana skrama... Jes da se ručke pokidale pa sam sa uzicu uvezala... Al’ kako si mi ostavio tako sam ti vratila... Pa nećeš valjda novu kofu sa vratila da skinem? Sa šta onda vodu iz bunar da vadim?

I takooo... Bi što bi... Al’ ko velim ništa nije bilo... Kad se razdanilo nigde nikog... Dok sam nameštala postelju spazi gaćnjik, a neko to i učkur zove... Pa sad, evo idem da mu sveću upalim i tu uzicu odnesem... Jes da se tamo odakle je došo vrnuo sa gaćeni pojas u dlanovi, al’ ko velim trebaće mu... Da ne okasni kad sledeći put na ovu stranu namine..."

                                         Nada Petrović

Rembrant / Autoportret / Starac sa bradom