Нада Петровић / Ни кап весеља...

Пре неколико дана је убијена једна жена... Кажу да је певачица, али ја то не могу да потврдим јер никада нисам чула ни једну песму коју је певала... У ствари да будем искрена према себи, никада нисам ни чула њено име пре него што се на насловним странама није појавила прича ко би могао да буде убица... Данима назовиновинари за себе су приграбили улоге полиције, тужиоца, судије, поротника... Те овај јесте, те онај није... Узимали су изјаве од свих који нису били мутави из близине, из даљине, из бестрагије... А онда је почела да се врти прича о полиграфу... Додали су све и свашта... Помало забиберили, прстохват мирођије ставили, развлачили као коре за питу, разглабали... Дотле је дошло да ми се згадило, а мени када се згади свакакве ми гадне ствари падају на памет... Као на пример, да се зна ко је убица, али да се овим ријалитијем замлаћује народ...

Жао ми жене... Баш ми жао.... Вероватно ни она не би волела да  се њеном смрћу пучанством манипулише... Поготово ако се зна да је некако у исто време умрла жена која је певала: „ Једном се живи“... Умрла, а да је то мало људи приметило...

Жао ми је и нас који памтимо да је некада давно живот био инспирација, а сада... Сада нигде и ником макар „Кап весеља“


                                   Нада Петровић