Nada Petrović / Poezija / Lapot

Lapot

Bilo je neko drugo vreme,

znalo se ko je ko i ko je šta,

zbog čega je neko nekoga

i zbog čega nisu nikome...

Bio je drugačiji adet,

zaboravljalo se lagano,

ostavljani su roditelje da umru,

od starosti il od gladi,

na kućnom pragu.

Nisu njih učili,

oni nisu znali da pokažu

kako se crepulja u pepeo zapreta,

kako se žarač drži,

sa koje strane je sečivo

a gde su ušice,

ko za sovrom gde seda,

ko prinosi i ko nudi,

kako se prepovija

i kome se povojnica nosi.

Bilo su to dobra stara vremena

kad se lapotom rešavalo nerešivo,

sad je nešto drugo i drugačije,

zalud mesimo pogače

za sopstvene glave,

ne znamo kad će i ko da udari.

Ćutke klečimo ... Čekamo...

                                   Nada Petrović